KOZIĆ: Kada neko krene sa desničarenjem i nacionalizmom, prvo proveri da li ti je novčanik i dalje u džepu.

Nekada najrazvijenija pokrajina danas deli sudbinu devastiranog juga Srbije. Kikinda je svedena na periferiju bez sopstvenog glasa, a opozicija se suočava sa pretnjom potpunog brisanja – kako od strane režima, tako i od talasa novih političkih aktera.

Vojvodina je nekada bila privredna i infrastrukturna lokomotiva, regionalna sila merljiva sa Slovenijom. Danas? Danas je Vojvodina svedena na nivo devastiranih, ekonomski unakaženih delova južne Srbije, dok se njene nadležnosti i novac brutalno ispumpavaju ka Beogradu. Ovu surovu realnost, bez političkih rukavica, u razgovoru za naš list ogolila je Svetlana Kozić, poslanica Pokreta slobodnih građana (PSG) u Skupštini AP Vojvodine.

Prema njenim rečima, ključni problem pokrajine nije nedostatak potencijala, već sistemsko, višedecenijsko čerupanje njene autonomije.

„Smanjene su nadležnosti, a paralelno sa njima i finansije. Mi danas ne dobijamo ni zakonski minimum novca iz budžeta koji nam realno pripada. Lokalna samouprava je potpuno obesmišljena centralizacijom. Došli smo dotle da Vojvodina i jug Srbije danas dele potpuno iste, egzistencijalne probleme“, upozorava Kozić.

Kikinda na margini: „Građani su žrtve propagande“

Posebno dramatična situacija je u Kikindi, koja je od nekadašnjeg međunarodnog saobraćajnog čvorišta i privrednog centra pretrpela degradaciju u provincijsku marginu. Kozić ističe da lokalne vlasti nemaju nikakvu moć jer su im ruke vezane beogradskim direktivama.

„Naša ideja za Kikindu ne zahteva milione, već samo političku volju: transparentne javne finansije, kontrolu javnosti nad radom opštine i oslobađanje medija. U Kikindi ne postoji lokalni medij koji sme da objavi bilo šta o opoziciji, slušamo samo režimsku propagandu.

Smanjenjem korupcije na lokalu vratio bi se ogroman novac koji bismo mogli pametno da uložimo“, jasna je poslanica PSG-a.

Kao primer medijskog mraka i ispiranja mozgova, ona navodi odnos prema Evropskoj uniji u manjim sredinama.

„Ljudi su žrtve brutalne propagande. S jedne strane, vlast deklarativno hoće u EU, a s druge optužuje tu istu EU da finansira rušenje države. Tužno je što naši građani nemaju novca da odu do susedne Rumunije, koja je za nas postala pojam uređene države – tamo su putevi ravni kao staklo, nema smeća, parkovi su skockani. Čim pređeš granicu i uđeš u Kikindu, razlika je jeziva.“

Na opasku desničarskih krugova da je Kosovo nepremostiva prepreka za EU integracije, Kozić odgovara hirurški precizno i bez populizma:

„Kosovo je najzloupotrebljenija tema. Tokom mandata ove vlasti, Kosovo je dobilo sve obrise nezavisne države. Dok pale nacionalne baklje, iza kulisa su uradili sve da ono funkcioniše mimo Srbije. Svako ko priča drugačije – manipuliše građanima. Znate kako kažu: kada neko krene sa desničarenjem i nacionalizmom, prvo proveri da li ti je novčanik i dalje u džepu. Najviše su nas pokrali oni koji su se najglasnije busali u grudi pravoslavljem i srpstvom.“

Politički apsurd: Opozicija otkrila afere, a sada se od nje traži da nestane?

Možda najteži deo razgovora odnosio se na unutrašnje odnose u opozicionom bloku i uspon novih studentskih pokreta. Dok na lokalnom nivou u Kikindi postoji dobra saradnja „za stolom“, prethodni izbori su pokazali slabost – opozicija je izašla u dve kolone. Kozić objašnjava da problem nije bio u ideologiji, već u „ljudskom faktoru“ i nametanju autoriteta.

„PSG u Kikindi nema gazdu. Naše biografije su čiste i ne pristajemo ni na čiji nametnuti, neutemeljeni autoritet. Za sledeće izbore uslov PSG-a za jedinstvenu listu biće jasan: nema povišenog tona, nema gazde i nema glavnog.“

Ipak, ono što najviše pogađa jeste trenutni narativ na javnoj sceni gde se tradicionalna opozicija, koja je podnela najveći teret borbe protiv režima, gura na marginu na račun novih, studentskih pokreta koji beleže skok popularnosti.

„Svi smo mi završavali u zatvorima, bivali tučeni, cenzurisani i materijalno uništavani. Dok je vlast od nas pravila bauk i lagala da uživamo u bogatstvu, mi smo otkrivali afere SNS-a. Danas te iste afere koriste studentski pokreti, a od nas se traži da se povučemo. To je politički neshvatljivo i bolno.“

Kozić upozorava na opasan scenario ukoliko se parlamentarna opozicija potpuno ugasi:

„Mi se finansiramo isključivo od tog malog broja poslanika. Ako ostanemo bez mandata, to je nula dinara za organizaciju. Nijedna opoziciona stranka to ne bi preživela. Godine našeg rada i otpora biće izbrisane. Ako studentski pokret želi prelazni period i fer izbore nakon pada režima – ko će na tim izborima učestvovati ako staru opoziciju sada uništimo? Kompromis i saradnja su jedini izlaz. Mi smo spremni na velike žrtve da ovaj režim padne, ali ne smemo dozvoliti da u toj borbi pojedemo sami sebe.“