BOGDAN: Kozić da se priseti kako je bilo za vreme prošle vlasti! Gradonačelnik o skupu SNS-a, opoziciji i studentima

Srpska napredna stranka (SNS) održala je danas, 30. maja, veliki skup ispred Gradske kuće u Kikindi, koji je trajao od 9 do 12 časova. Cilj okupljanja, kako je poručeno, bio je prezentacija postignutih rezultata tokom trinaestogodišnje vlasti ove stranke u gradu. Skupu su prisustvovali visoki državni i stranački funkcioneri, među kojima i ministarka privrede Andrijana Mesarović, kao i narodni poslanik Milenko Jovanov.

Dok je većina stranačkih funkcionera za štandovima odbila da pruži bilo kakav komentar za medije — uključujući i lokalnog odbornika Iliju Rađenovića koji je izjavio da „nije na mitingu stranke, već je došao spontano kao predsednik konjičkog kluba“ — gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan pristao je na otvoren razgovor za naš list, u kojem se osvrnuo na kapitalne projekte, ekonomske pritiske, ali i oštre kritike opozicije.

Od "devastiranog grada" do milionskih investicija

Objašnjavajući motive današnjeg okupljanja, gradonačelnik Mladen Bogdan je istakao da je ključno podsetiti građane na stanje koje je SNS zatekao pre više od decenije.

„Želeli smo narodu da pokažemo šta smo uradili u prethodnih 13 godina vladavine SNS. Grad je 2013. bio devastiran u svakom smislu, a danas je potpuno drugačiji. Na prezentaciji i panoima smo prikazali kako je bilo pre i kako je danas. Važno je da ljudi to ne zaborave“, izjavio je Bogdan, naglašavajući da je sve urađeno u koordinaciji sa pokrajinskim i republičkim organima.

Kao dokaz toj saradnji, gradonačelnik je naveo i današnju posetu ministarke privrede Andrijane Mesarović, koja je razgovarala sa lokalnim privrednicima.

Govoreći o budžetskim ulaganjima, Bogdan je najavio završetak radova na Gimnaziji „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko-trgovinskoj školi, projekat vredan 850 miliona dinara koji je podržao i ministar Darko Glišić, sa rokom završetka do 24. decembra ove godine. Pored toga, u renoviranje OŠ „Feješ Klara“ Pokrajinska vlada uložila je 400 miliona dinara.

Od kapitalnih projekata za svakodnevni život građana, gradonačelnik je izdvojio finalizaciju građevinskih radova na prečistačima za preradu pijaće vode u četiri sela, kao i radove u naselju Strelište, koje će obići polovinom juna.

Sukob stavova: Odgovor Svetlani Kozić o autonomiji i medijskom mraku

Naša redakcija predočila je gradonačelniku tvrdnje Svetlane Kozić, poslanice u Skupštini AP Vojvodine iz redova Pokreta slobodnih građana (PSG), koja je za naš list izjavila da autonomnost Vojvodine utiče na Kikindu, ali i da u lokalnim medijima nema mesta za opoziciju.

(Intervju Svetlane Kozić)

KOZIĆ: Kada neko krene sa desničarenjem i nacionalizmom, prvo proveri da li ti je novčanik i dalje u džepu

Bogdan je oštro demantovao njene navode o finansiranju i autonomiji:

„To nije tačno. Svi veliki projekti su finansirani upravo od strane republike i pokrajine. Kikinda je jedna od lokalnih samouprava koja može da izdvoji iz svog gradskog budžeta za neke projekte, ali za veće, kapitalne projekte moraju da učestvuju i pokrajina ili republika.“

Kada je reč o optužbama za medijski mrak i nevidljivost opozicionih struktura, prvi čovek Kikinde odgovornost prebacuje na uredničku politiku i atraktivnost same opozicije.

„Mediji su nešto na šta ne bi trebalo da se utiče. Svaka medijska kuća izveštava po svojoj uredničkoj politici. Ja bih voleo da mi neko objasni šta je slobodno izvestavanje? Mislim da je to pravovremeno i istinito izveštavanje o stvarima koje se dešavaju. Prijemčivost opozicionih struktura medijima je pitanje koliko su oni medijima interesantni“, poručio je Bogdan.

Nije bilo 2-3 hiljade studenata, već maksimalno 650 ljudi"

Posebna polemika povela se oko studentskih protesta o kojima lokalni mediji takođe nisu izveštavali. Dok organizatori i opozicija tvrde da je na ulicama bilo nekoliko hiljada nezadovoljnih akademaca, gradonačelnik se poziva na zvanične podatke policije.

„Nikada na skupovima nije bilo 2-3 hiljade ljudi. Relevantni policijski podaci govore da je maksimum bio 650 ljudi. Oni znaju tačno koliko je tu ljudi jer moraju da ih obezbeđuju“, jasan je Bogdan, dodajući da te događaje ne smatra protestima: „Ja to ne bih nazvao ni protestima, to su skupovi. Oni nisu skupove ni prijavljivali policiji, ali je policija ipak čuvala njihovu bezbednost. Svako mora da prijavi skup u skladu sa zakonom. Čak ni na našim skupovima nema 2-3 hiljade ljudi.“

Finska pravila u Kikindi: Zašto su dečija igrališta poskupela i gde je nestao tartan?

Jedna od gorućih tema u lokalnoj javnosti jesu optužbe neistomišljenika da je iznos od 40 miliona dinara za izgradnju tri dečija igrališta prevelik, s obzirom na to da se na njima nalazi svega nekoliko sprava, a podloga je običan šljunak. Gradonačelnik objašnjava da su novi bezbednosni standardi drastično podigli cenu radova.

Prema njegovim rečima, standardno igralište sa četiri atestirane i licencirane sprave i šljunkom kao podlogom košta između 8 i 10 miliona dinara, na šta se dodaju troškovi video-nadzora, pristupnih staza, osvetljenja i mobilijara. Bogdan je otkrio i zašto se više ne koristi moderna tartan (gumena) podloga.

„Tartan podloga koju imamo na igralištu u centru se više po standardima ne koristi. To je po pravilniku iz 2019. godine koji je izmenjen. Zbog povećane bezbednosti dece i mogućeg paljenja te gume sada se koristi sitni šljunak. Predviđeno je da deca budu bez obuće na igralištima i zbog toga se takođe radi podloga od šljunka, što zahteva i više kopanja.“

Između ostalog, Bogdan je napravio i paralelu sa evropskim trendovima: „Ljudi koji vole da kritikuju treba da pogledaju savremena igrališta i pravilnike. Čini mi se da je u Finskoj predviđeno blato kao podloga, jer to prema njima utiče na razvoj i kvalitet života dece.“

Naš list je navode gradonačelnika o tartanu, kao o podlozi koja se više ne koristi, detaljno ispitao. Svi relevantni podaci pokazuju da se tartan i dalje može koristiti kao podloga. Ono što se promenilo, jeste to da se igrališta prave kombinovano - oko penjalica, ljuljaški i tobogana se postavlja tartan zbog bezbednosti, a okolo igrališta materijali iz prirode. 

Ministarstvo privrede, Sektor za kvalitet i bezbednost proizvoda - Primer dobre površine dečijeg igrališta (tartan ispod tobogana)

Svetska kriza udara na lokalne gigante: "Tisa", "Zopas" i "Grindex" pod pritiskom

Privredna slika Kikinde, uprkos stabilizaciji, trpi posledice globalnih geopolitičkih dešavanja. Građani sve glasnije komentarišu da se broj radnih mesta smanjuje, što gradonačelnik ocenjuje kao preuveličanu priču, ali priznaje postojanje ozbiljnih problema od početka rata u Ukrajini.

„Evidentno je da je nastupila kriza na svetskom nivou koja je uticala i na Srbiju i na Kikindu. Od početka rata u Ukrajini imamo problema sa nekoliko preduzeća. To su pre svega Zopas i Grindex, a sada je pod jakim udarom i Tisa. To su veliki sistemi koji su svojim poslovanjem zavisili od tog tržišta“, istakao je Bogdan.

Ipak, optimizam uliva podatak da kineski vlasnici kompanije Lebelier najavljuju povećanje obima poslovanja i podršku kikindskoj firmi. Pored toga, gradonačelnik je najavio da se u drugoj polovini godine očekuju informacije o novim investitorima. „Želimo da dovedemo nove investitore, ali sofisticiraniju proizvodnju, sa manje proste radne snage.“